U prethodnim brojevima »Celinackih novina«, paznju smo posvetili nekim osnovnim pretpostavkama iz oblasti ekonomije, ovaj broj ima i dalje takve pretenzije jer ce izneti faktore za koje smatramo da su vrlo bitni za strana ulaganja u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

Poslednji podaci o platnim transakcijama pokazuju da u oba entiteta izvozni racuni pokrivaju samo oko 20% uvoznih placanja. To znaci da je uvoz 5 puta veci nego izvoz. Ovo naravno nije odrzivo, jer se trenutne stope ekonomskog rasta i uvoza u BiH odrazavane velikim nivoima zvanicnog kapitala koji ulazi u zemlju.

Sta se moze uraditi u ovoj situaciji? Potreba da se privuku privatna direktna ulaganja su vrlo jasna. Nelagodna istina koju svi moramo shvatiti da je okruzenje jos uvek daleko od toga da bude privlacno. Diskusija o povecanju privatnog ulaganja u BiH se cesto fokusira na onome sta treba uraditi da bi se privukla strana ulaganja.

Mnogi kreatori politike i zvanicnici u BiH jos uvijek ne shvataju koje su to fundamentalne promene koje ohrabruju privatno ulaganje. Finansijski sistem je jedno od podrucja glavnog problema koji koci privatna ulaganja. Finansijski sistem u BiH je trenutno vrlo slab i isparcan, mnoga trzista i instrumenti na koje se oslanjaju investitori u privatnom sektoru u razvijenim zemljama jos uvijek ne postoje. Jedna pozitivna osobina za strane ulagace narocito one iz Evrope je da je vezivanje KM za Euro signal ulagacima iz Evrope da u BiH ne postoji rizik kursne razlike. Monopol koji zavodi za platni promet imaju na domace bezgotovinsko placanje je bila ozbiljna smetnja za direktna strana ulaganja. NJihov zakonski monopol je ukinut prosle godine u oba entiteta, i krenuo je proces pomjeranja domacih platnih transakcija iz zavoda na komercijalne banke. Potreba da se razvije moderan platni sistem je od kriticne vaznosti za ekonomski razvoj.

Ako govorimo o reformi bankarstva moramo reci da postoje dva glavna problema sa bankarskim sektorom. Prvi je da on u stvari nije jedan bankarski sektor, postoje u stvari tri bankarska sektora u BiH. U ostatku svijeta rastuci trend finansijskih institucija je sjedinjavanje da bi se stvorile vece, visoko kapitalizirane i cesto van granicne institucije. Drugi vazan problem koji je djelimicno uzrokovan prvim, je da su BiH banke uglavnom jako male i podkapitalizirane da bi bile sposobne za bilo kakvu znacajniju ulogu u privlacenju ustedjevina finansiranju ulaganja u privatni sektor. Potrebno je da se obavi vise reformi jer mnostvo malih slabih banaka ne pomaze razvoj, i te banke dovode do gubljenja poverelja u sve banke, ukljucujuci i one banke koje su stabilne.

Ova pitanja se tretiraju prevashodno kao politicka pitanja i to je najveci problem koji automatski dovodi do opstanka tri trzista koja pojedinacno ne znace bas nista.

Trebaju se napraviti trzista novca, trzista hartijama od vrednosti, berza itd. koja se moze uvezati preko cijele zemlje i koja takodje moze biti vezana sa trzistima u susjednim zemljama i konacno sa sirim evropskim trzistem. U kreiranju ovih novih trzista treba da gledamo naprijed u buducnost, da mi iznenadimo nju, a ne ona nas.

Autor: Ognjen Aleksic